Трчиш, не гледаш, паднеш. Подигнеш се, трчиш, гледаш, паднеш. Ходаш, не гледаш, паднеш. Подигнеш се, ходаш, почињеш да гледаш, опет паднеш. Подигнеш се, опрезно ходаш, опрезно гледаш и опет паднеш...
Каква је разлика?
Код трчања веће су шансе за успех, али се бојимо оног претешког устајања. Код опрезног хода увек се надамо лакшем устајању али и грешимо, јер не гледамо на то колико смо пута једва остали на ногама, а на крају, пад је све једно пад, плус, остаје оно "Да смо трчали, можда би успели".
...кад већ не можеш да летиш!!!
пс. Написано на земљи пред устајање.
Устанеш! Паднеш. И неки корак даље кад' помислиш да имаш, своје кораке под контролом,, а оно 'трас'. Паднеш!. И тек, онда почињеш да псујеш свију, а најмање себе. ... А, оно, гледај, схватиш: Свако је се родио сам. И сам умире. Нико, ама баш нико не жели да ти се придружи у тренутку 'умирања'. Свију је страх туђег нестанка, тако да се не усуђују да мисле о свом УМИРАЊУ.
ОдговориИзбришиЗанимљиво али мало превише песимистично...
ОдговориИзбриши