Све има свој почетак, средину и крај. Али гдеје ту
ивица и шта је то „ивица“?
Ивица је свугде. И онде где је ми постављамо, а
исто тако може нам се судбином наметнути, доћи онако ни од куда. Ивица је у
животу пуно. Она је некоме инспиративна, а некоме трагична. Све је у карактеру,
у вери. Ивица је у ствари делић секунде, моменат који спаја почетак са
средином, средину са крајем, ивицу са још једном ивицом. Али и оно што нам
делује на први поглед неспојиво, крај са новим почетком.
Треба застати и увек погледати са ње, јер нема ништа
лепше од ПОГЛЕДА СА ИВИЦЕ.
Нема коментара:
Постави коментар