Парадајз (рајчица, памидор)

Бринем за парадајз.

Покушавам да из веома квалитетног хумуса, са оближњег брда, у спољним условима добијем парадјз. У ствари свестан сам да плод нећу видети, али за мене је битно цветање. Бићу задовољан са њим. Аци је прошле године пошло за руком, видео је плод. Наравно у стану, поред прозора. И ове године смо на добром путу. Семе посађено у десетак пластичних флаша и две повеће саксије већ је шездесетак центиметара високо, пред цветањем је. Поносно га држимо на прозору, као да покушавамо да променимо поглед, ваљда нам је онај стари досадио. А имамо један од лепших погледа у насељу, пети спрат, зграда у центру.

Гајење у спољним условима је тежа прича. Пре пар дана, понешен ранијим доласком лепшег времена, засадио сам пресад. Али време је овде нестабилно, клима невероватна. Ових дана се у једном дану промене три годишња доба. Оно четврто не посећује ове крајеве.

Све је против њега, апсолутно све, неко му не би дао ни шансу. Али ја не желим да одустанем од њега, верујем у његов успех. Израсће и процветаће. Њему није место овде, али многима негде није било место, па су успевали. Зашто не би и он. Свестан сам да би му негде, где је топлије, плодније, било лепше и без моје помоћи, али таква му је судбина.

Нека се бори и верује да ће уз нечију помоћ успети.